Repozitorij Univerze v Novi Gorici

Iskanje po repozitoriju
A+ | A- | Pomoč | SLO | ENG

Iskalni niz: išči po
išči po
išči po
išči po
* po starem in bolonjskem študiju

Opcije:
  Ponastavi


91 - 100 / 271
Na začetekNa prejšnjo stran6789101112131415Na naslednjo stranNa konec
91.
92.
Истражување на Вселената со супернови
Tanja Petrushevska, predavanje na tuji univerzi

Opis: Lecture at the Physics department in Skopje, Macedonia.
Ključne besede: public lecture, supernovae, cosmology
Objavljeno v RUNG: 02.02.2018; Ogledov: 3162; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

93.
Почетен курс по астрономија (5): Астрономски карти и соѕвездија
Tanja Petrushevska, 2009, poljudni članek

Opis: Визијата на оваа 2009 година, прогласена за Меѓународна година на астрономијата, е луѓето да го пронајдат своето место во универзумот преку небото. Гледајќи го ноќното небо, сјајните ѕвезди изгледа дека формираат фигури кои наликуваат на нешто: различни митолошки суштества и други животни, а подоцна и на различни модерни предмети. Ова групирање на ѕвездите во соѕвездија е продукт на човечката фантазија и нема никаква физичка основа. Различни култури имаат различни соѕвездија, во зависност од нивната митологија, историја и средина.
Ključne besede: introductory course of astronomy
Objavljeno v RUNG: 29.01.2018; Ogledov: 2545; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

94.
Почетен курс по астрономија (4): Уште астрономски објекти
Tanja Petrushevska, 2009, poljudni članek

Opis: Леопарди во 1813 година забележал: "Највозвишената и најблагородната од сите науки без сомнеж е астрономијата. Човекот се издигнува со помош на неа и над самиот себе, и стигнува да ја разбере причината на најизвонредни феномени." 2009 година е прогласена за Меѓународната година на астрономијата од УНЕСКО и таа ширум светот се одбележува со мноштво активности. Дел од тие активности во Македонија е и овој наш почетен курс по астрономија, со кој сакаме да поттикнеме што повеќе наши сограѓани да ја следат и практикуваат астрономијата. Во овој број ќе читате за бели џуџиња, неутронски ѕвезди, црни дупки, Млечниот пат, галактички јата…
Ključne besede: introductory course of astronomy
Objavljeno v RUNG: 29.01.2018; Ogledov: 2482; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

95.
Извештај од симпозиумот "Улогата на астрономијата во општеството и културата"
Tanja Petrushevska, 2009, poljudni članek

Opis: По завршувањето на церемонијата на отворањето на Меѓународната година на астрономијата (МГА), за која читавте во претходниот број на ЕМИТЕР, во просториите на УНЕСКО во Париз од 19 до 23 јануари беше одржан Симпозиум за улогата на астрономијата во општеството и културата. Симпозиумот беше организиран од страна на Меѓународната астрономска унија (International Astronomy Union, IAU) во рамките на настани за одбележување на МГА. На овој симпозиум учествуваше и македонска делегација.
Ključne besede: report from the international symposium "The role of astronomy in society and culture! organized by the International Astronomy Union
Objavljeno v RUNG: 29.01.2018; Ogledov: 3178; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

96.
Почетен курс по астрономија (3): Астрономски мерки и објекти
Tanja Petrushevska, 2009, poljudni članek

Opis: Оваа година е Меѓународна година на астрономијата прогласена од УНЕСКО. По тој повод ЕМИТЕР ќе се обиде да ја приближи астрономијата до читателите со повеќе пригодни статии, како и со овој курс за астрономи - почетници. Модерната астрономија го истражува целиот универзум и неговите различни форми на материја и енергија. Масите и димензиите на астрономските објекти обично се огромни, но за да ги разбереме нивните карактеристики, се проучуваат и најмалите делови од материјата, молекулите, атомите и елементарните честички. Густините, температурите и магнетните полиња во универзумот можат да бидат многу пати поголеми од граничните вредности што можат да се достигнат на Земјата. Унивезумот е огромно поле за проучување, не само поради својата големина, но и поради вариететот на објектите и феномените кој што се дел од него.
Ključne besede: introductory course in astronomy
Objavljeno v RUNG: 29.01.2018; Ogledov: 2482; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

97.
Нобеловата награда за физика 2011
Tanja Petrushevska, 2012, poljudni članek

Opis: Оваа година Нобеловата награда за физика му припадна на важно откритие од областа на космологијата: забрзаното ширење на Универзумот. Ќе се обидам да го опишам ова откритие преку личното искуство, со тоа што присуствував на различните активности на Нобеловата недела, а и со тоа што мојата работа околу докторскиот труд е тесно поврзана со истата тема. Нобеловата награда е основана од пронаоѓачот на динамитот, шведскиот физичар Алфред Нобел (1833 - 1896) за најголеми достигања во областа на физиката, хемијата, медицината, книжевноста, мирот и економијата. Со исклучок на наградата за мир, Нобеловите награди се врачуваат во Стокхолм на годишната церемонија која се одржува на 10 декември, годишнина од смртта на Алфред Нобел. Оваа година го имав задоволството да присуствувам на церемонијата за доделување на Нобеловите награди. Да се присуствува на оваа церемонија е голема чест бидејќи сите гости се поканети лично од страна на Нобеловата фондација и нема билети на продажба за пошироката јавност. На 8-ми декември секоја година, на Универзитетот во Стокхолм, Нобеловците ги држат познатите Нобелови предавања кои се достапни за сите. Оваа година, половина од Нобеловата награда за физика ја доби Сол Перлмутер – основач на Supernova Cosmology project, додека пак другата половина од наградата им припадна на Брајан Шмит и Адам Рис од тимот на High-z Supernova Search. На 12 декември, добитниците на Нобеловата награда за физика и хемија го посетија Универзитетот на Стокхолм каде што имав прилика да ги сретнам. Мојот професор Ариел Губар од Стокхолм е дел од тимот којшто го издаде едниот од двата труда за кои беше доделена Нобеловата награда. Во почетокот на 1990-тите тој работел како пост-докторанд во лабораторија на "Беркли", САД, каде што се запознал со Сол Перлмутер. Заедно тие скицираат како да го спроведат истражувањето за суперновите. Соработката продолжува, и Сол Перлмутер во текот на следните години е чест посетител на Стокхолм. Тоа што јас го работам моментално во склоп на докторатот на некој начин претставува продолжение на откритието дека Универзумот се шири забрзано. Следниот чекор е да се истражува Вселената на сè поголеми растојанија, но иако суперновите се многу светли, сепак сме ограничени во тоа колку далечни супернови можеме да откриеме со сегашната генерација на телескопи. Но, оваа граница може да биде проширена со мала помош од гравитацијата. Тимот, од кој и јас сум дел, сега е составен од Ариел Губар и Раман Аманулах од универзитетот во Стокхолм, и моментално спроведуваме испитување со користење на податоците од Nordic Optic Telescope на Канарските острови, со други зборови, бараме далечни супернови со користење на различни масивни галактички јата како леќа.
Ključne besede: Нобелова награда, физика, 2011, космологија, ширење на вселената, Сол Перлмутер, Брајан Шмит, Адам Рис, Supernova Cosmology project, High-z Supernova Search
Objavljeno v RUNG: 29.01.2018; Ogledov: 3434; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

98.
Ја измеривме стапката на супернова експлозиите во раниот Универзум преку гравитациски телескоп
Tanja Petrushevska, 2016, poljudni članek

Opis: Еднаш во околу сто години, супернова ќе експлодира во некоја галаксија и по неколку недели нејзиниот сјај ќе замре. Суперновите се многу ретки феномени во вселената и поради нивната минлива природа, астрономите тешко ги наоѓале во минатото. Пред 30 години, биле откривани околу две супернови месечно. Денес, ние наоѓаме супернови секојдневно. Но, овие супернови се наоѓаат типично на околу милијарда светлосни години, а тие уште подалечните, сè уште се во ограничен број. Суперновите се една од најсветлите експлозии што постојат, па затоа и можеме да ги видиме со нашите телескопи на тие неверојатни растојанија. Како споредба, доволно е да помислиме дека нашата соседна галаксија Андромеда се наоѓа на “само” 2,5 милиони светлосни години. Сепак, ако имаме за задача да измериме колкава е стапката на супернови што експлодираат во далечната вселена, тоа нема да биде лесно. На растојанија поголеми од четири милијарди светлосни години, суперновите тешко се наоѓаат, едноставно затоа што нивната светлина станува премногу слаба кога стигнува до нас. Ова е особено проблематично за проучување на стапката експлозиите на супернова кои што се последица од смртта на масивните ѕвезди. Овој тип на супернови во просек се побледи и често се наоѓаат во средини каде што светлината е апсорбирана од прашина. Исто така, поради ширењето на вселената, светлината од оддалечените објекти се поместува на подолги бранови должини. Од Земјата, телескопските набљудувања во делот што е блиску до инфрацрвениот дел од спектарот претставуваат предизвик, бидејќи атмосферата е многу светла и променлива во овој дел од спектарот.
Ključne besede: супернова, универзум, биг бенг, астрономија
Objavljeno v RUNG: 29.01.2018; Ogledov: 2649; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

99.
Searching for lensed supernovae behind galaxy clusters with upcoming telescopes
Tanja Petrushevska, objavljeni povzetek znanstvenega prispevka na konferenci

Opis: Aims. Strong lensing by massive galaxy clusters can provide magnification of the flux and even multiple images of the galaxies that lie behind them. This phenomenon allows one to observe high-redshift supernovae (SNe), that otherwise would remain undetected. Type Ia supernovae (SNe Ia) detections are of particular interest because of their standard brightness, since they can be used to improve either cluster lensing models or cosmological parameter measurements. Methods. We present a ground-based, near-infrared search for lensed SNe behind the galaxy cluster Abell 370. Our survey was based on 15 epochs of J-band observations with the HAWK-I instrument on the Very Large Telescope (VLT). We use Hubble Space Telescope (HST) photometry to infer the global properties of the multiply-imaged galaxies. Using a recently published lensing model of Abell 370, we also present the predicted magnifications and the time-delays between the images. Results. In our survey, we did not discover any live SNe from the 13 lensed galaxies with 47 multiple images behind Abell 370. This is consistent with the expectation of 0.09 ± 0.02 SNe calculated based on the measured star formation rate. We compare the expectations of discovering strongly lensed SNe in our survey and that performed with HST during the Hubble Frontier Fields (HFF) program. We also show the expectations of search campaigns that can be conducted with future facilities, such as the James Webb Space Telescope (JWST) or the Wide-Field Infrared Survey Telescope (WFIRST). We show that NIRCam instrument aboard the JWST will be sensitive to most SN multiple images in the strongly-lensed galaxies and thus able to measure their time-delays if observations are scheduled accordingly.
Ključne besede: JWST, WFIRST, lensed supernovae, transient search
Objavljeno v RUNG: 29.01.2018; Ogledov: 3011; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

100.
Ловејќи супернови преку гравитациски леќи
Tanja Petrushevska, predavanje na tuji univerzi

Opis: Public lecture at the FACULTY OF ELECTRICAL ENGINEERING AND INFORMATION TECHNOLOGIES in Skopje, Macedonia
Ključne besede: Universe, supernovae
Objavljeno v RUNG: 26.01.2018; Ogledov: 2997; Prenosov: 0
Gradivo ima več datotek! Več...

Iskanje izvedeno v 0.06 sek.
Na vrh